Švajcarska je kontinentalna država smeštena na Alpima u centralnom delu Evrope, nastala pre osam vekova. Švajcarska ima dugu i jaku tradiciju vojne i političke neutralnosti. Službeni jezici su nemački, francuski, italijanski i romanš, ali da bi razumeli jedni druge, govore engleski. Glavni grad je Bern, a najveći Cirih (Zurich).
U Švajcarskoj mnoge kompanije zapošljavaju ljude na mestima koje po pravilu mogu da obavljaju i mašine, jer ne žele nezaposlene u svojoj zemlji.
Švajcarska ima najrazvijeniju železničku mrežu u Evropi. Švajcarska federalna železnica je pre godinu dana unajmila stado ovaca kako bi pokosila tj. obrstila travu koja raste duž pruge.
Švajcarci proizvode čokolade s jestivim zlatom, što nije čudno za zemlju koja bukvalno leži na zlatu koje dolazi iz svih delova sveta i čuva se u trezorima. Deda Baja je Švajcarac poreklom, samo to nije obelodanio.
Zemlja prepuna prirodnim lepotama, letnjim pejzažima koji su slične lepote onima u Provansi. Gde je turizam jako razvijen a naročito zimski, zbog prelepih Alpa koje su najbolje za skijanje.
Put za Cirih
Beograd je od Ciriha udaljen 1.247 kilometara i ukoliko krenete putničkim vozilom, put će trajati oko 19 sati. Najjeftinija autobuska povratna karta na relaciji Beograd – Cirih je 13.000 dinara.
U Cirihu se nalazi najveći švajcarski aerodrom Cirih-Kloten. On je ujedno i vazdušna luka kompanije Swiss. Aerodrom je 12 km udaljen od centra grada do kojeg možete brzom železnicom doći za nekoliko minuta.
Aerodrom ima tri piste za internacionalne letove i tri terminala. Aerodrom je dobro povezan i sa ostalim mestima u Švajcarskoj. Cena povratne karte sa kompanijom Swiss je 128 evra, i direktan let traje dva sata.
Air Serbia ima let do Ciriha sa cenom povratne karte od 118 evra.
Evo kojih 15 mesta obavezno posetiti u Cirihu.
1. Ciriško jezero
Cirih je smešten na obalama reka Limat, Šil i Ciriškog jezera. On se u poslednjih 100 godina iz alpskog gradića pretvorio u metropolu i turističku destinaciju. Grad je podeljen na dva dela rekom Limat, dok su Alpi 30 km udaljeni od grada.
Nežno ljuljanje talasa, mir i tišina, relaksacija i odlična hrana su najbolji način da otkrijete jezero, uzimajući izlet brodom. Na vama je da izaberete hoćete li ploviti dok izlazi ili zalazi sunce. Sa severne strane jezera se nalazi tzv. Zlatna obala, načičkana veličanstvenim i skupim vilama, a na istočnom delu jezera se nalazi grad ruža.
U javnim baštama se može pronaći 600 različitih sorti ruža. Popularna mesta za posetiti, naročito kada je toplo, su javna kupališta, kao i veliki zatvoreni vodeni park.
Stari grad u Cirihu je ispunjen očuvanim crkvama, palatama, trgovima, fontanama i spomenicima. Lindenhof je najstariji deo grada.
Neposredno uz Ciriško jezero je smešten Muzej drveća Enea, otvoren 2010. godine i broji 2.000 vrsti drveća od kojih su neka stara 100 godina. Muzej je uređen tako da će vas ostaviti bez daha. Ljudi su povezani sa prirodom, i tu činjenicu Švajcarci neguju na svakom koraku.
2. Crkva Grosminster
U Cirihu je nemoguće da se izgubite zahvaljujući glavnom gradskom orijentiru – crkvi Grosminster (Grossmünster). Radi se o romaničkoj crkvi koja se nalazi na obali reke Limat, na mestu gde se prema legendi srušio konj Karla Velikog pred grobovima svetaca Feliksa i Regule.
Izgradnja crkve je započeta 1100. godine, a predata na upotrebu oko 1220. godine. Najnovija arheološka istraživanja pokazuju da se na mestu crkve nekada nalazilo rimsko groblje.
Kule bliznakinje su prvobitno bile izrađene od drveta, ali su izgorele u požaru 1781. godine. Sa vrha crkve se pruža neverovatan pogled na grad i jezero, a do vrha se stiže stepenicama kojih ukupno ima 187.
3. Crkva Frauminster
Preko puta Grosminster se nalazi crkva u gotičkom stilu Frauminster (Fraumünster).
Današnja zgrada datira iz 1250. godine, detaljno je obnovljena u 20. veku sa vitražima umetnika poput Mark Šagala. Crkva je nekada obuhvatala ženski samostan čije nastojnice su bile aristokratske žene.
Crkva je prepoznatljiva po svom špicastom krovu plave boje.
4. Najveći časovnik u Evropi
Crkva Svetog Petra je poznata po jednoj zanimljivoj činjenici – na njoj se nalazi najveći časovnik u Evropi, prečnika 8,64 metara. Radi se o prvoj protestantskoj crkvi nakon reforme. Kula je toliko visoka da se do 1911. godine koristila kao vatrogasna osmatračnica.
Crkva se nalazi na mestu nekadašnjeg hrama boga Jupitera. U njoj je sahranjen prvi gradonačelnik Ciriha.
5. Švajcarski nacionalni muzej
U Cirihu se nalazi jedan od najznačajnijih istorijskih muzeja u Evropi. Muzej je sagrađen 1898. godine od strane arhitekte Gustav Gula u duhu francuske renesanse.
Muzej, zahvaljujući kulama, podseća na dvorac iz bajke o vilama. U njegovom kompleksu se nalazi i uređen park.
Muzej prati istorijski razvoj Švajcarske i Ciriha po tematskim odeljcima i to od praistorijskog doba do danas. Zahvaljujući muzeju, možete rekonstruisati život u Švajcarskoj po epohama, preko praistorije i srednjeg doba do dvadesetog veka.
Ovde se nalazi i kuća posvećena porculanu i keramici.
Ulaznica za odrasle košta 9 evra.
Cirih broji oko 100 galerija i 50 muzeja.
6. Cirih je grad kulture i umetnosti
Jedan od dokaza za navedenu tvrdnju je Kuća kulture (Kunsthaus), otvorena 1910. godine. Kuća kulture sadrži vredne umetničke kolekcije od srednjeg veka do savremenog doba, s akcentom na švajcarsku umetnost. Izložene su slike, skulpture, crteži, fotografije.
U muzeju možete naleteti na dela Edvarda Munka, Pabla Pikasa, Kloda Monea pa čak i Vinsenta Van Goga.
Kuća kulture je najveći švajcarski muzej posvećen umetnosti. U okviru muzeja se nalazi biblioteka u kojoj ne postoji knjiga koju nećete moći da pronađete na temu likovne i primenjene umetnosti.
Ovog leta je tema glavne postavke umetnički pravac Dadaizam koji slavi 100 godina postojanja. Dada je inače i nastala 1916. godine u Cirihu. Pravac je dobio ime po istoimenom časopisu koji je afirmisan od strane grupice umetnika gnevnih zbog ratova i stradanja.
7. Muzej igračaka u Cirihu
.
Da li ste se nekada zapitali kako su izgledale igračke vaših/naših predaka? Odgovor na pitanje vam može pružiti Muzej igračaka smešten u Starom gradu.
Kolekcija je impresivna, preko minijaturnih železnica do lutki za dečake i devojčice. Kolekcije igračaka obuhvataju period od 18. veka pa do danas.
Prateći postavku, vi zapravo pratite razvoj te bitne i divne delatnosti. Zahvaljujući lutkama možete ispratiti modu koja se menjala iz godine u godinu, a kućice za lutke ukazuju na to kako se menjao izgled domaćinstva. Takođe se posetiocima pruža uvid u tehnološki progres, jer nekada nisu postojali roboti i igračke na baterije.
Muzej je inicijalno nastao zahvaljujući privatnoj kolekciji trgovca Franc Vebera (Franz Carl Weber).
8. Zoološki muzej u Cirihu
Zoološki muzej ima neverovatnu kolekciju skeleta izumrlih životinja i to u njihovoj pretpostavljenoj prirodnoj veličini. Paleontološki deo muzeja je sačinjen od primeraka dinosaurusa i mamuta iz vremena kada je teritorija Švajcarske bila prekrivena vodom. Pored eksponata, u muzeju su izložene prave kosti dinosaurusa.
Postavke su u potpunosti interaktivne tako da sve što se u njemu nalazi posetioci mogu da vide, dodirnu ili oslušnu. Možete kroz mikroskop posmatrati okom nevidljive beskičmenjake ili osluškivati zov kitova.
Istorija muzeja počinje u 17. veku i kako stoji na sajtu, sadrži oko milion životinja i 1.500 životinjskih vrsta.
Muzej se nalazi u sklopu Instituta za biologiju i ekologiju koji je povezan sa Naučnim fakultetom. Znači, u Cirihu če studenti biologije i ekologije imati zaposlenje po završetku studija.
9. Zoološki vrt u Cirihu
Zoološki vrt u Cirihu je dom 340 životinjskih vrsti. Sa svakom vrstom ćete se upoznati u njenom prirodnom staništu, jer je zoo vrt urađen tako da što manje bude bezbolan po životinje.
U vrtu se nalaze 4.000 ambasadora iz divljine, pričaju priču o svojoj vrsti i načinu življenja. Ponašanje životinja se svakodnevno proučava od strane stručnjaka, kako bi se životinjski svet što više približio i objasnio ljudima.
Radi se inače o jednom od najboljih zoo-vrtova u Evropi. U okviru njega se nalazi i zoo-vrt sa domaćim životinjama, prvenstveno namenjen deci, kako bi se navikavala na činjenicu da i životinje imaju dušu.
U vrtu ćete pronaći parče Himalaja, Madagaskara, Tajlanda, Severnog pola.
Porodica slonova naročito privlači pažnju turista.
1o. Muzej Ritberg u Cirihu
Jedini muzej umetnosti u Švajcarskoj gde su izloženi neevropski eksponati je Ritberg (Rietberg). Muzej je otvoren 1952. godine i nudi posetiocima eksponate iz Azije, Afrike, Okeanije i Amerike.
Muzej je podeljen u tri zgrade, i čini se da je turistima naročito zanimljivo šta se može videti od kineske, indijske i afričke umetnosti.
Sama zgrada muzeja je smeštena u istoimenom parku.
Ukoliko niste zainteresovani za umetničke i istorijske muzeje, možda će vam se dopasti Muzej medicine ili Muzej tramvaja.
11. Parče Kine u Cirihu
Kineski vrt je poklon Cirihu od partnerskog kineskog grada Kunming 1994. godine. Park je poklonjen u znak zahvalnosti zbog tehničke i naučne podrške snabdevanja pijaće vode u Kunmingu.
Park je ograđen zidom i prepun je pagoda raznih veličina. Glavna tema parka jeste „Tri prijatelja zime“ pod kojima se misli na bambus, bor i pupoljak šljive koji simbolizuju integritet, istrajnost i skromnost.
Kako je voda glavni element ove priče, jezero je smešteno u sam centar parka. Most koji povezuje ostrvo sa ostatkom parka simbolizuje prijateljstvo između Kine i Švajcarske.
Park je otvoren u periodu od sredine marta do sredine oktobra.
12. Šoping zone i cene u Cirihu
Na minut od glavne železničke stanice se nalazi bulevar Banhofštrase (Bahnhofstrasse) u kojem se nalaze skupe prodavnice poznatih svetskih modnih kreatora i brendova, draguljarnice, tržni centri, luksuzni restorani.
Prodavnice sa čokoladama su svuda razbacane, tako da nema slađeg suvenira od ručno pravljene mlečne čokolade. Niederdof je takođe odlična šoping ulica, ali orijentisana na mlađe potrošače. Ujedno je prepuna kafića, klubova, hotela, barova, kioska sa turskim kebabom, karipskom hranom itd.
Nije sve u odeći i noćnom provodu, nešto je i u siru. Najbolji švajcarski sir ćete naći na pijaci Burlikplac (Bürkliplatz market), koja je poznata i po organskoj hrani. Utorkom i petkom je zelena i cvetna pijaca, a subotom buvljak.
Cene svega u Cirihu su barem 20% više u odnosu na većinu evropskih gradova, pa čak je skuplji i od Nju Jorka koji se uzima kao glavni reper za poređenje troškova života. U Cirihu ljudi ne podižu kredite samo da bi kupili stan ili kola, već i da bi sebi priuštili večeru u nekom od restorana.
Prosečna plata u Cirihu se kreće oko 5.000 evra, tako da cene odgovaraju nekome ko zarađuje ko prosečni Švajcarac.
Ukoliko vam je skupo da kupite flaširanu vodu, znajte da Cirih ima preko 1.200 fontana i česmi sa čistom, izvorskom vodom.
Po dolasku u Cirih, preporučuje se kupovina Zurich card jer kupovinom te kartice ostvarujete besplatne vožnje gradskim prevozom, ulaz u sve muzeje i popuste na pojedine klubove, barove i pozorišta.
13. Zanimljivi zapadni deo Ciriha
Na zapadu Ciriha (Zurich West), gde je nekada bila industrijska zona, nalazi se jedan od najzanimljivijih delova grada. Stari silosi, brodogradilišta, fabrike i industrijske hale su pretvorene u klubove, stanove, teatre, poslovne prostorije i prodavnice. Najbolji noćni klubovi su Obri, Sfera i Big Ben.
Pre odlaska u klub, večera se u jednom od avangardnih restorana.
Jedan od simbola ovog dela grada je kula Frajtag (Freitag), napravljena od starih industrijskih kontejnera. Ukoliko volite malo alternativniji stil odevanja, onda će vam se dopasti prodavnica Frajtag.
14. Ciriška ulica crvenih fenjera – Langštrase
Cirih je bezbedan i čist grad. U njegovim javnim toaletima se nalaze sedišta za narkomane i rupe u zidu za odlaganje špriceva. Znači, svaki ćošak grada je besprekoran pa čak i ulica crvenih fenjera Langštrase (Langstrasse) kojom noću vladaju dileri i striptizete.
Sa najboljim putnim osiguranjem namate čega da se plašite ni u ovoj ulici.
Naravno, preko dana u ulici vlada atmosfera stišanih strasti, tako da možete jesti u nekom od internacionalnih restorana ili obilaziti prodavnice.
Langštrase je kao glava sa dva lica.
15. Prodavnice čokolade u Cirihu
Švajcarci godišnje više pojedu čokolade nego bilo koja druga nacija, a ujedno su i najveći izvoznici čokolade. Ako zlato teče ispod Ciriha, čokoladom su popločane ulice!
Od 1836. godine radi poslastičara Špringli (Sprüngli), poznata po tome što od čokolade pravi umetnička dela. Poznata je i po najbolje spremljenim makronima koji se zovu luxemburgerli. Poslastičara je tradicionalno prepuna ljudi iako samo 100 grama najjeftinije čokolade košta 10 franaka.
U centru Ciriha su smeštene prodavnice Nestle, Toblerone i Lind. Organizujte slatku turu zahvaljujući tzv. Švajcarskom čokoladnom vozu koji vas vozi do fabrike Nestle.
Cirih je grad u kojem ima više banaka nego stomatologa, ali iz svega navedenog, očigledno je da ne morate biti bankar da biste posetili Cirih i zavoleli ga.
Za sve putnike preporučujemo da obavezno obezbede najpovoljnije putno osiguranje za Švajcarsku pre nego pođu na put! Srećno!
